+
Православна држава одбацује неправославни изум интернациолизма, и прихвата јеванђелски национализам.
Интернационализам су први почели да примењују римски јеретици наметањем латинског језика свим народима, иако су Апостоли по силаску Духа Светог почели да причају језицима свих народа, и иако се су увек трудили да свештенство постављају из народа коме су проповедали. Поред овог, Православна држава одбацује интернациолизам какав су наметале и намећу "две сестре" комунизам и демократија- који је ништа друго него културни, и духовни империјализам.
Једини интернационализам који може да подржи Православна држава је, по називу светог владике Николаја "интерправославност", тј. заједница различитих народа у Богу, и Његовој вери- Православљу.
Прихватајући јеванђелско родољубље, Православна држава одбацује сваку сервилност- предајући своје земаље другима, допуштајући нападе на своју територију, културу, традицију, писмо, а исто тако одбацује и идеју завојевања туђих земаља.
У Великом Катихизису Православне Цркве, који је записао свети Филарет Московски, стоји:
- Докле треба да иде наша љубав према Суверену и Отаџбини?
Дотле да будемо спремни да положимо живот за њих.
