+
Православна држава одбацује неправославни изум парламентаризма, и прихвата монархију као једино Богом благословено уређење.
Монархистичко уређење државе је неопходна последица сарадње државе и Цркве и, како је свети Филарет Московски често напомињао, богоустановљено уређење. На Седмом Васељенском Сабору потврђене су речи светог цара Јустинијана: "највећи дарови Божији међу људима, дати Човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цасерство."
Побожни аутократ на челу Православне државе, по речима Константина Победоносцева, представља "руку Цркве", чији поглавар га је и крунисанао и миропомазао. Тако свети Јован Златоуст каже да су од Бога "цару поверена тела, а свештенику душе: цар опрашта новчане дугове, а свештеник- грехове; овај принуђава, овај опомиње; онај силом, овај саветом; онај има материјално оружје, овај- духовно."
Свети Јован Кронштатски је инсистирао на томе да је аутократска- самодржавна власт Божија Заповест, и да посредством те власти Бог чува добро државе и мир Цркве, и дизао је глас на оне који не прихватају монархију речима: Умукните ви, уображени конституционалисти и парламентаристи! "Иди од мене, сатано! Јер не мислиш што је Божије, него што је људско" (Мт.16,23)
